Штампа
Датум објављивања Аутор Super User

Парохија власеничка прва (Власеница)


Парохијска Црква Светих апостола Петра и Павла: Градња једнобродног храма је почела 1886. године, а нема података ко је осветио темеље. Храм је зидан од црвеног мермера-романита, димензија 22 х 9 m, покривен је бакром и има звоник са два звона.

Црквена умјетност: Храм је дјелимично живописао сликар Милан Косановић. Иконостас је урадио Миливоје Рудовић из Јеловца, а не зна се ко је аутор икона на иконостасу.

Црквени и културни живот: У храму на богослужењима поје дјечији хор који води теолог и вјероучитељ Срђан Пухалац.
Светосавка омладинска заједница је основана 2009. године, а њен предсједник је Горан Мајсторовић.

Матичне књиге: Датирају од 1954. године.

Црквене зграде: Стари парохијски дом димензија 14 х 10 m подигнут је 1935. године. Светосавско-парохијски дом, саграђен 2004. године, сљедећеих је димензија: светосавски дом 14 х 6 m и парохијски дом 18 х 8 m. У порти је поред храма 1997. године подигнут и параклис за паљење свијећа.

Гробље: Мало градско гробље.

Свештенство: Први свештеник који се спомиње је Јаков Поповић који је у Власеницу дошао око 1868. године, а наслиједио га је свештеник Јова Старовић. Свештеник Ђорђе Марковић је био власенички парох до 1908. године и у његово вријеме је и подигнут храм. Свештеник Коста Стефковић служио је од 1908. до 1918. године и у његово вријеме је Власеница издвојена из састава Дабробосанске митрополије и припојена Митрополији зворничко-тузланској. Свештеник Душан Бобар служио је од 1918. до 1941. године. Подигао парохијски дом 1935. године. Мученички је пострадао од стране усташа – заклали су га 22. јуна 1941. године у Рашића Гају. Свештеник Благоје Ђурић кратко вријеме је провео као парох послије Другог свјетског рата, а свештеник Виктор Феодоров остао је у Власеници до 1957. године. Потом слиједе: Милорад Јовановић (1957-1964), Милосав Маринковић (1964-1974), Милорад Петровић (1974-1981), Милорад Голијанин (1981-1992), протојереј-ставрофор Илија Илић (од 1992) и протојереј Владимир Радоњић (од 1999).

Ктитори, приложници и добротвори: Јово Јокић који је поклонио земљиште за градњу храма, Петар Сунарић, први предсједник Црквене општине, Јово Вукићевић који је даровао звона за храм 1889. године и Петар Јокић који је приложио храму иконостас.

Извори и литература: Исказ протојереја Владимира Радоњића од 31. децембра 2012. године; Милорад Голијанин, Сто година Српске православне цркве у Власеници 1889-1989.


Филијални храм у селу Доњи Залуковик код Власенице: Храм Преподобног Сисоја Великог је једнобродна грађевина. Градња храма је почела 2000. године према пројекту храма у Новој Касаби код Милића. Храм је зидан од бетонских блокова, покривен је бакром и има звоник са једним звоном. Храм је осветио 2008. године Епископ Зворничко-тузлански Василије.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је рађен у столарској радионици у Власеници, а иконе су каширане.

Гробље: Гробље је удаљено око 2 km од храма.

На храму се налази спомен-плоча са именима потрадалих бораца овога краја у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995.

Свештенство: У храму богослуже власенички пароси.

Извори и литература: Исказ протојереја Владимира Радоњића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у селу Горњи Залуковик код Власенице: Храм Свете Петке Параскеве је једнобродна грађевина. Градња је почела 1998. године. Пројекат је урађен према храму у Торинама код Добоја. Храм је сазидан од блокова, покривен је са бакром и има звоник са једним звоном. Када је градња завршена, Епископ зворничко-тузлански Василије је осветио храм 2003. године.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је израђен у столарској радионици у Власеници, а иконе су каширане.

Црквене зграде: Гради се светосавска сала, али још није завршена.

Гробље: У непосредној близини храма налази се гробље.

Свештенство: У храму богослуже власенички пароси.

Извори и литература: Исказ протојереја Владимира Радоњића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у селу Рудиште-Цикоте: Храм Светог пророка Илије је једнобродна грађевина. Храм је сазидан од камена, покривен је бакром и има звоник са једним звоном. Храм је завршен и освећен 1891. године

Матичне књиге: воде се од 1978. године, а све старије је одузела државна власт након Другог свјетског рата.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је донесен из Тузле.

Црквене зграде: Стари парохијски дом је порушен у посљедњем рату, а нови није саграђен. Поред храма постоји мањи дрвени објекат који се користи као сала за народ и објекат за паљење свијећа.

Гробље: Највеће гробље се налази у близини храма, док скоро сваки заселак на овом крају има своје гробље.
Поред храма је сахрањен свештеник Марко Чалмић. Поред храма је постављен и споменик српском ратнику.

Свештенство: При овом храму су службовали сљедећи свештеници: Благоје Ђурић, Милорад Јовановић, Милосав Маринковић, синђел Василије Качавенда, Милорад Петровић, Милан Топаловић, Милорад Голијанин, и тренутно храм опслужују власенички пароси протојереј-ставрофор Илија Илић и протојереј Владимир Радоњић

Извори и литература: Исказ протојереја Владимира Радоњића од 31. децембра 2012. године.

 



ВЛАСЕНИЧКА (Друга)
Парох: Владимир Радоњић рођен је у Теслићу 20. јула 1971. Завршио је Математичку гимназију „Ђуро Пуцар Стари“ 1990. Завршио је Богословски институт. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1999. Рукоположен је у чин ђакона 3. јуна, а у чин свештеника 6. јуна 1999. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Има сина Николу (1998).

Saturday the 24th. Affiliate Marketing.