Штампа
Датум објављивања Аутор Super User

Парохија факовићка (Факовићи код Братунца)


Парохијска Црква Светог Апостола Томе: Градња једнобродног храма је почела 1884. године. Темеље је осветио прота Алекса Поповић из Сребренице, по благослову Митрополита дабробосанског Саве Косановића. Грађен је од камена, димензија 18 х 10 m, док је звоник обзидан од сиге, са једним звоном. Градња храма је завршена 1887. године, а осветио га је 19/6. октобра 1891. године Митрополит Зворнички Георгије Николајевић.
Према писаном свједочанством тадашњег пароха факовићког Теодосија С. Поповића, градња је трајала три године и још три се чекало на освећење. Ово свједочанство је објављено у „Босанскохерцеговачком источнику” за 1892. годину, под насловом „Свечаност освећења нове цркве у парохији Факовића, протопрезвитерата сребреничког, 6. октобра 1891. године“
До данас се очувало неколико предања о храмовима који су се налазили на парохији факовићкој.
Према свједочанству у истом чланку у Факовићима је изнад освештаног храма била црква-брвнара. Датирала је око 200 година прије изградње тадашњег храма. Не зна се данас коме је тај храм био посвећен, а мјесто на којем се налазио познато је као Погледиње.
Према казивању народа, у селу Драговићи, на локалитету Милоћуше, постојала је дрвена црква коју су око 1730. године похарале турске хорде и при том храм опљачкале. Прије ових храмова постојао је храм у селу Станатовићи, заселак Сеона, посвећена Светом Николају Мирликијском. Овај храм се спомиње у „Шематизму дабробосанске архидијецезе за 1883. годину”. У селу Црквине, између села Познановићи и Миољевине, постојала је црква која се налазила на 300 m југоисточно од села. У посљедњем рату ово село је спаљено и уништено. Затим у селу Ратковићи, заселак Дворишта, био је некада манастир, од кога по казивању мјештана, још увијек може да се види часни престо, а не зна се коме је манастир био посвећен.
У самим Факовићима, поред главног пута, постоји мјесто гдје се налазио храм из IV или V вијека. Мјештани и данас то мјесто називају Црквиште или Манастириште. Сада се ту налази постројење за противградну заштиту, а подаци о манастиру и локацији могу се наћи у Земаљском музеју у Сарајеву и Завичајном музеју у Бијељини.
Према предању, у селу Тегаре, у сада зараслом сеоском гробљу, постојала је црква са извориштем посвећеним Светој Петки. Храм од којег се и данас може наћи по неки тесани камен, порушен је највјероватније доласком Османлија на ове просторе. Извор је према казивању, нестао када је у њему један муслиман опрао ноге и тиме га оскрнавио. Још једно црквиште се налази, данас у приватној њиви, недалеко од села Грабовичка Ријека, путем према селу Вранешевићи, изнад самог пута, а нема потпунијих података о овом храму, али се може наћи мјесто гдје је храм био.

Данашњи храм је обнављан у двадесетом вијеку. Прва обнова је била 1971. године, када је обновљен кров и фасада храма. Сљедећа обнова је услиједила 1990. године када је храм освећен, као и нови иконостас и тада је обиљежена и стогодишњица храма. Обје ове обнове биле су у вријеме службовања на парохији факовићкој свештеника Димитрија Крсмановића. У вријеме службовања јереја Слободана Лазића започета је још једна обнова храма 2001. и потрајала је до 2004. године. Тада је обновљена фасада, мијењан је лим на крову и започета је реконстуркција звоника. Том приликом урађени су и прилазни путеви од главног пута према храму и парохијском дому. Посљедња обнова је започета 2010. године у вријеме јереја Милета Јовановића, када је изливена плоча на храму по пројекту архитекте Видана Јанковића из Ужица. Замијењена је кровна конструкција и урађена хидро и термо изолација на храму, рестаураирана су сва троја врата на храму, а обновљена се наставља и у току 2013. године.
                                    
Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од славонског храста је израдио са својим сином Петар Гајић из Жлијепца. Иконе је урадио тадашњи богослов Владо Лазић, касније свештеник у сремској епархији.

Матичне књиге: Датирају од 1953. године. Претпоставља се да су државне власти одузеле дотадашње књиге јер су од још неколико парохија у Подрињу тада одузете матичне књиге. Шта је се збило са матицама факовачког храма данас  није познато.   
 
Црквене зграде: Стари парохијски дом је датирао из периода пред Први свјетски рат, а уништен је од стране муслиманских снага у рату од 1992. до 1995. године. Садашњи парохијски дом је саграђен 1990. године, али али тада није комплетно завршен. Од 2009. године изводе се радови на његовом довршавању.

Гробље: Гробље у селу Бољевић и старо факовићко гробље изнад храма. Сваки заселак има своје гробље, а многа су данас зарасла и неприступачна су због протјеривања Срба са ових крајева.
На храму се налази спомен-плоча као свједочанство о стогодишњици храма, обиљежавању 300 година од Велике сеобе, као и списак добротвора.
У порти храма се налазе споменици: свештенику Марку Катићу +1969. године и његовој супрузи Љубици и синовима др Златану +1983. и Владану +1942. године. Ту је још и споменик свештенику Славку Јовановићу +1992. године
Оно што од ових споменика разликује један јесте мученичко страдање оних који су ту сахрањени, а то су: Стојанка (16), Радојка (14), Радован (12), Невенка (7) и Милица (18), сви од мајке Живане, а споменик су им подигли 1950. године Радиша Симић и мајка им Живана Симић. Ово су четири сестре и брат који су страдали од усташке руке у Другом свјетском рату у породици Јовић, засеоку код Факовића.

Свештенство: Не може се извршити тачна хронологија свештеничког службовања на овој парохији, због недостатка одговарајуће литературе. Од свештеника Теодосија С. Поповића немају подаци до 1953. године који би помогли у састављању хронолошког списка свештенослужитеља. На основу матичних књига могуће је донекле реконструисати године службовања свештеника и њиховог помињања на овој парохији. Тако се спомињу сљедећи: јеромонах Димитрије Радмановац (до 1956), свештеник Стојадин Павловић (до 1958), јереј Лука Јовановић (1958-1966), свештеник Обрад П. (потпис се појављује 1958), јереј Недељко Поповић (1966), јеромонах Никодим Новаковић (1966-1967), јеромонах Атинагора Миланковић (1967-1969), јереј Стојан Јовановић (1967-1968), јереј Димитрије Крсмановић (у два наврата 1969-1972. и 1985-2003), јереј Душан Јокић (1972-1975), јереј Радомир Јањуш (1976-1978), јереј Миливоје Ненић (1978-1983), јереј Раденко Глигић (1983-1985), јереј Слободан Лазић (2003-2007) и јереј Миле Јовановић (од 2007).

Извори и литература: Исказ јереја Милета Јовановића од 31. децембра 2012. године; Босанскохерцеговачки источник за 1892 свеска 2, страна од 71 до 74; Жељко Теофиловић, Православље у Сребреници, Сребреница 2010.


Филијални храм у селу Бјеловац код Факовића: Храм светог пророка Илије је једнобродна грађевина. Градња храма је почела 2002. године. Темеље је осветио 2. августа 2002. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је зидан ситном циглом, димензија 14,5 х 8,5 m, покривен је бакром који је донесен са храма у манастиру Сасе приликом обнове манастира. Има звоник са једним звоном. Храм је 9. маја 2010. године осветио Епископ Василије.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је са двојицом синова Славком и свештеником Јадранком поклонио Никола Стојановић из Раковца. Израђен је од храстовог дрвета руком Радивоја Лазића и његовог брата, обојице из Братунца. Иконе је осликао Горан Пешић из Чачка.

Матичне књиге: Датирају од оснивања парохије 1998. године.

Црквене зграде: Постоји монтажни објекат који се користи као светосавски дом.

Гробље: Гробља се налазе у селима: Залазје, Коштановице, Обади (у Сасама), а треба напоменути да сваки заселак има своје гробље.
На западном зиду храма постављена је спомен-плоча народу Бољевца, пострадалом у току Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995 године, са именима 109 страдалих мјештана.

Свештенство: Од 1998. до 2007. године јереј Слободан Лазић, а од 2007. године Миле Јовановић.

Извори и литература: Исказ јереја Милета Јовановића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у селу Жлијебац код Братунца: Храм Покрова Пресвете Богородице је једнобродна грађевина. Није познат датум почетка градње храма, нити ко је осветио темеље. Свештеник Жељко Теофиловић у својој монографији о православљу у Сребреници наводи да је храм изграђен око 1884. године и освештан руком Митрополита дабробосанског Николаја Мандића. Храм је саграђен од камена и ситне цигле, димензија 12 х 6 m и има звоник са једним звоном.
У „Шематизму митрополије дабробосанске за 1883. годину” спомиње се храм Светог архангела Михаила, али се данас не зна локација на којој се овај храм налазио.
Данашњи храм је обнављан осамдесетих година прошлог вијека и то трудом свештеника, народа и Станимира Севића. Прилогом свештенослужитеља из фамилије Лукић, родом из овога мјеста, храм је добио нови иконостас (дар протојереја-ставрофора Видоја Лукића), иконе на иконостасу (дар протојереја-ставрофора Петра Лукића и сина му свештенка Александра) и под у храму (дар свештеника Дејана Лукића)

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од јаворовог дрвета је израдио Милорад Симић из Зворника. Иконе је осликао Емил Ђурић из Требиња.

Црквене зграде: Поред храма се налази кућа саграђена шездесетих година прошлог вијека.

Гробље: Сеоско гробље поред храма, а сви засеоци око Жлијебца имају своја гробља.
На самом храму се налази спомен-плоча постављена као свједочанство о прослави стогодишњице храма 1994. године.

Свештенство: Пароси факовићки су служили у овом храму.

Извори и литература: Исказ јереја Милета Јовановића од 31. децембра 2012. године.

 



Парох: Миле Јовановић рођен је 18. септембра 1983. Богословију Св. Петрa Цетињског на Цетињу завршио је 2002. Дипломирао је на кијевској Духовној академији 2006. Похађа постдипломске студије на Православном богословском  факултету Св. Василије Острошки у Фочи. Рукоположен је у чин ђакона 21. октобра,  а у чин свештеника 22. октобра 2007. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије  Качавенда. Говори руски језик. Ожењен је супругом Тијаном и има двоје дјеце: Кристину (2009) и Василија (2011).

Wednesday the 16th. Affiliate Marketing.