Штампа
Датум објављивања Аутор Super User

Парохија хан-пијесачка (Хан Пијесак)



Парохијска Црква Светог великомученика Пантелејмона: Градња једнобродног храма је почела 1972. године према пројекту вишег грађевинског техничара при Пројектном бироу Српске патријаршије. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Лонгин 1972. године. Храм је зидан сигом, димензија 17,99 х 12,72 m, покривен је бакром, има звоник са три звона и једну куполу. Храм је завршен 1979. године и осветио га је 16. септембра исте године Епископ зворничко-тузлански Василије.
Прије садашњег храмa постојала је црква Светог великомученика Лазара косовског, саграђена 1923. године у вријеме хан-пјесачког пароха Стеве Тодоровића. Овај храм се налазио удаљен неких петсто метара од садашњег у правцу градa, у близини мјеста гдје је подигнут споменик и спомен-костурница пострaдалим борцима из Другог свјетског рата. Храм су авионима бомбардовале и порушиле усташе 1942. године. Од старог храма сачувана су само три звона, а једно је поклон Његовог Величанства Краља Александра Карађорђевића, који је посјећивао овај храм током својих боравака у краљевском љетниковцу у билизини Хан Пијеска. Постоји фотографија старога храма на основу које се може закључити да је храм био од чврстог материјала са бијелом фасадом.

Црквена умјетност: Храм је живописао од 2003. до 2006. године Петар Билић из Београда, сем куполе храма јер је постојао проблем са влагом. Сада је тај проблем ријешен и у плану је да се доврши живопис. Иконостас од камена су радили мајстори из Белих Вода код Крушевца. Не знају се њихова имена. Иконе је израдио ђакон Марко Илић из Београда.

Матичне књиге: Старе матичне књиге су у потпуности уништене 1942. године, а нове се воде од 1981. године

Црквене зграде: Парохијски дом подигнут је 1990. године и површине је 90 m², а осветио га је Епископ зворничко-тузлански Василије. Светосавски дом је грађен од 2005. до 2007. године и површине је 308 m², а осветио га је Епископ Василије 9. августа 2007. године. Поред храма је саграђен и нарекс за паљење свијећа.

Гробља: Гробља се налазе у Хан Пијеску, Хан Погледу, Караули, Краљевом Пољу, Кусачама, Боровинама, Јеловцима, Мркаљима, Јапази и Малом Пољу.
Кум храма је Александар Вељовић из Јеловца, кумови звона су Добросав Бјелаковић и Митар Мандић из Хан Пијеска, а значајни приложници су Општина Хан Пијесак, Шумско газдинство Височник Хан Пијесак, Министарство вера Владе Републике Србије.

Свештенство: У Хан Пијеску су службовали сљедећи свештеници: Стево Тодоровић (пострадао 1946. године као парох пожарнички), затим Љубо Јакшић (наслиједио је оца Стеву, али су га 1941. године убиле усташе у Рашића Гају код Власенице), Милорад Петровић (1970-1980), Милорад Голијанин (опслуживао је парохију хан-пјесачку од 1980. до 1986), протојереј-ставрофор Бранко Брежанчић (од 1. октобра 1986. до данас).

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Бранка Брежанчића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у селу Џимрије код Хан Пијеска: Храм Светог цара Константина и царице Јелене је једнобродна грађевина. Градња је почела 2000. године према већ постојећем храму у Новој Касаби. Грађен је од гитер блокова, димензија 15 х 7 m, покривен бакром и има звоник са једним звоном.
По народном предању, прије овог храма у засеоку Пушоње је постојала капела брвнара посвећена Светом цару Константину и царици Јелени.

Црквена умјетност: Храм је живописао у византијском стилу секо техником Гојко Ристановић из Београда. Иконостас од јаворовог дрвета је израдио Драган Голић из Хан Пијеска. Иконе је насликао Гојко Ристановић.

Црквене зграде: Поред храма је саграђен светосавски дом површине 90 m².

Гробља: Гробља се налазе у засеоцима Брестовача, Цвијетићи, Стмици и Пушоње.
На храму се налази камена плоча са подацим о ктитору и градњи храма, као и спомен-плоча свим пострадалим житељима села Џимрије у Првом и Другом свјетском и посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату.

Свештенство: Храм опслужује протојереј-ставрофор Бранко Брежанчић, парох хан-пјесачки.

Ктитори, приложници и добротвори: Митар Пајић из Џимрија, Драган Добриловић из Хан Пијеска, Владе Пушоња, Перо и Малиша Мандић, Ристо Мандић из Џимрија и Општина Хан Пијесак.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Бранка Брежанчића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм у селу Жеравице (Општина Олово, Федерација Босне и Херцеговине): Храм Светог пророка Илије је једнобродна грађевина. Изградња храма је почела 2012. године и до сада су само изливени темељи које је по благослову Епископа зворничко-тузланског Василија осветио 1. септембра 2012. године протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички.
 
Ктитори, приложници и добротвори: Жарко Мировић из Жеравица и др Драган Голијанин из Хан Пијеска.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Бранка Брежанчића од 31. децембра 2012. године.




Парох: Бранко Брежанчић рођен је у Забрђу код Милића 18. августа 1963. Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је 1983. Дипломирао је на Православном богословском факултету Св. Василије Острошки у Фочи 2011. Рукоположен је у чин ђакона  27. августа, а у чин свештеника 28. августа (није навео годину рукоположења али је вјероватно ријеч о 1986-ој). Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Одликован је чином протојереја-ставрофора 9. августа 2007. Говори енглески језик. Знање енглеског језика стекао је на  Институту за стране језике у Београду. Ожењен је супругом Миладом и има троје дјеце: Милоша (1988), Милицу (1993) и Стефана (1998).

Wednesday the 16th. Affiliate Marketing.