Парохија јеремићко-дервентска (Дервента код Милића)


Парохијска Црква Пресвете Тројице: Градња једнобродног храма је почела 22. јуна 1989. године. Темеље је осветио 13. маја 1990. године Епископ зворничко-тузлански Василије уз саслужење Епископа аустралијско-новозеландског Лонгина. Храм је зидан ситном циглом, димензија 14,5 х 8,5 m, покривен је бакром и има звоник са два звона. Храм је освeтио 5. септембра 1999. године Епископ Василије. Овај храм је сада парохијски, иако има старији храм Светих апостола Петра и Павла, који је раније био парохијски, а данас је филијални.

Црквена умјетност: Храм је живописао од 1999. до 2004. године Гојко Ристановић из Београда. Иконостас у дуборезу од храстовог дрвета је ручно израдио Раде Пантић из Милића. Иконе је осликао Његош Арнаут, наставник ликовне културе из Власенице.

Матичне књиге: Крштених и вјенчаних датирају од 1952. године, а умрлих од 1953. године. Старије књиге су одузете од стране тадашњих државних власти као код још неколико црквених општина у зворничком намјесништву.

Црквене зграде: Светосавско-парохијски дом површине 230 m² је саграђен 2005. године, али није комплетно завршен. Својој намјени служи сала у приземљу, а друга и трећа етажа још нису комплетно завршене. Поред храма се налази и објекат за паљење свијећа.

Гробље: Овој парохији припада укупно 27 гробаља и то су све гробља по селима и засеоцима ове парохије.
На храму се налази спомен-плоча коју је подигао 2005. године Драган Маринковић у спомен погнулима у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Свештенство: Усљед свих ратних дешавања која су се дешавала у прошлом вијеку, те репресивног комунистичког режима на овим просторима, доста црквених књига и историјске грађе је страдало и неповратно уништено. Данас је врло мало података о свештенослужитељима који су служили на овој парохији. Зна се само за неке: свештеник Алексеј Беквијев (крај XVIII вијека), свештеник Јован Брежанчић (не зна се тачан период његовог службовања), свештеник Љубо Јакшић из Милића (о периоду служења нема података), свештеник Драго Максимовић (страдао од усташа 1941. године у Власеници), свештеник Србислав Блажановић, парох братуначки, свештеник Димитрије Блажић (1946-1949), Драгомир Петровић из Гроцке (1949-1960), протојереј-ставрофор Миле Шалипуревић (1960-1985), свештеник Миодраг Тодоровић (1985-1988), свештеник Драган Јокић (1988-1989), протојереј-ставрофор Миле Шалипуревић (1989-2002), протојереј-ставрофор Љубиша Вујичић (новембар 2002 - март 2003), свештеник Јадранко Стојановић (2003-2008), јереј Душко Глигић (од децембра 2008).

Ктитори, приложници и добротвори: Компанија „Боксит“ из Милића, Рајко Дукић и Момир Лазаревић

Извори и литература: Исказ јереја Душка Глигића од 31. децембра 2012. године.



Филијални храм у селу Копривно код Милића: Једнобродни Храм Светих апостола Петра и Павла. Градња је почела 1888. године, а није познато ко је осветио темеље. Храм је грађен од камена, покривен је бакром и има звоник са једним звоном. Градња је завршена 1896. године, а освећен је руком митрополита зворничког Николаја Мандића.
Ово је некада био парохијски храм, али усљед посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата и миграције становништва из овог мјеста сада је ово филијални храм.
Храм је током свога трајања неколико пута обнављан. Прва обнова је била 1966. године када је префарбан кров, стављена фасада, избетониран под у храму, префарбан иконостас и урађени тротоари око храма. Храм је тада поново освећен руком Епископа зворничко-тузланског Лонгина 1966. године.
Друга обнова је била 1983. године када је храм покривен бакром и омалтерисан, постављена ограда око храма, уведена струја у храм и окречени зидови. Освећен је 2. септембра 1984. године од стране Епископа зворничко-тузланског Василија.
Трећа обнова је услиједила 2006. године када је уређена порта око храма, постављен мермер на поду храма, израђен иконостас и иконе, а унутрашњи зидови изглетовани и окречени. Осветио га је Епископ Василије 14. августа 2006. године.
У порти храма се налазе четири споменика, а према казивању мјештана ту су сахрањени изгинули током Првог и Другог свјетског рата.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од јаворовог дрвета израдили су столари Ранко Лазаревић и Драгиша Симић из Милића, а двери у дуборезу Раде Пантић из Милића. Иконе у је осликао Горан Пешић из Чачка.

Црквене зграде: Поред храма се налази светосавска сала површине 20 m².

Извори и литература: Исказ јереја Душка Глигића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у селу Дукићи код Милића: Храм Светог великомученика Прокопија је једнобродна грађевина. Градња је почела 2008. године, а темеље је осветио протонамјесник Љубиша Вујичић 2008. године, по благослову Епископа Василија. Храм је започет од јелових облица, димензија 3 х 5 m и још није завршен.

Извори и литература: Исказ јереја Душка Глигића од 31. децембра 2012. године.


Парох: Душко Глигић рођен је у Ужицу 23. јула 1982. Богословију Св. Петра Добробосанског у Фочи завршио је 2003. Студент је четврте године Православног богословског факултета  Св. Василије Острошки у Фочи.  Рукоположен је у чин ђакона  27. октобра, а у чин  свештеника  2. новембра 2008.  Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Ожењен је супругом Маријом.

Saturday the 24th. Affiliate Marketing.