Манастир Кнежина

Онај манастир се налази удаљен петнаест километара од Сокоца. Предање каже да је на извору Кнежак постојала црква и да је била задужбина Андријаша, брата Краљевића Марка.Он је након Маричке битке 1371. године избјегао у ове крајеве и подигао десет храмова и то : 3 већа и 7 мањих. Једна од тих се налазила на мјесту данашњег храма у Кнежини, једна на мјесту данашње џамије, а за трећи се не зна. Мале цркве су биле по селима у околини и не зна се за њихове остатке.
Године 1926. мјештани овог краја подигли су цркву брвнару и служила је као парохијска. Освећена је 1926. године и за кума је изабран Перо Вуковић из Бабина. Звона за ову богомољу је приложио Нешо Јовановић.
Током Другог свјетског рата усташе су опустошиле цркву и стрељале тадашњег свештеника Јанка Савића. Опустошену и оронулу цркву је црквени одбор 1962. године почео да обнавља зидајући нову. Неимар новог храма Светог цара Константина и царице Јелене био је Неђо Максимовић из Сребренице. Трудом одбора и народа храм је подигнт за годину дана и 1963. године бива освећен руком Епископа зворничко-тузланског Лонгина. Храм је саграђен од камена, покривен је лимом. Има двије куполе и звоник са три звона. Иконостас је од храстовог дрвета израдио Предраг Максимовић.
Приликом обиљежавања 600 година од Косовске битке на црквено-народном сабору 13. августа 1989. године Епископ зворничко-тузлански Василије је овај храм  прогласио манастиром Пресвете Богородице.
Код храма се налзе три споменика: страдалим мјештанима у Првом свјетском рату, свештенику Славољубу Вукотићу (+1997) и Угљеши Јевтићу (+1934) који је даровао земљу на којој је подигнут храм.
Храм је обнављан у два наврата: прво 1985. године и 2012. године када је замијењена кровна конструкција.
Стамбени објекат, димензија 9х7 метара,  у којем живи свештеник је саграђен 2000. године.
Матичне књиге: рођених и крштених бр. 1 (1958-1981) и бр. 2 (1982-2012); вјенчаних бр. 1 (1958-2012); умрлих бр. 1 (1959-2008) и бр. 2 (2008-2012)
Свештенство: по народном предању до Другог свјетског рата ту је био свештеник један Рус, „Шемроје“ како га је народ звао. Рат је затекао јереја Јанка Савића кога су усташе 1941. године стријељале у Власеници. Послије рата храм су опслуживали свештеници из Олова: Ратко Госпић (1945-1953); Владимир Лазаревић (1953-1956); Божидар Љумовић (1956-1958); Томислав Деспотовић (1958-1966); Слободан Јовановић (1966-1971); Славољуб Вукотић (1971-1983, 1992-1997); Боривоје Коронсовац (1983-1988); Бранко Брежанчић (опслуживао 1997-1998); Милорад Љубинац (парох соколачки опслуживао 2004-2008); Александар Млађеновић (2008-2011); Дражен Шљокић од 2011. године.
Ктитори, добротвори и приложници: Ђорђо и Добро Гајовић са Пала; Милица Вученовић из Писара код Шамца; Лука Шука са Соколца; протојереј-ставрофор Милорад Љубинац; Љубо Рундић; Горан Петровић, Милован Бјелица; Општина Соколац; ШГ Соколац; Милован, Драган и Ђуро Кременовић.

Извор и литература: Исказ јереја Дражена Шљокића од 31. децембра 2012. године.
Филијални храм у Каљини: Градња једнобродног храма Светог Василија Остошког је започета 2008. године. Темеље је осветио 26. марта 2009. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм се гради од ситне цигле димензија 17х9 метара и још није завршен.

Saturday the 24th. Affiliate Marketing.