Српски православни манастир Пресвете Тројице налази се у истоименом рударском насељу Сасе, укљештен у брдима између Сребренице и Братунца. Саграђен је 1242. године, а задужбина је краља Уроша I Немањића, чије су мошти и крст дуго времена чувани у овом манастиру.

Стари средњовјековни манастир у Сасама био је метох (имање) манастира у Хиландару.

 Током 1989. године манастир у Сасама прославио је 750 година постојања.

Данас је у току обнова ове средњовјековне светиње.

Манастир Пресвете Тројице у Сасама прославља Светог цара Уроша као задужбинара и тим поводом је Владика Василије, 5. децембра 2007. године предао манастиру дио моштију краља Уроша (дар Владике будимљанско-никшићког Господина Јоаникија) и дио моштију цара Уроша (дар Његове Светости Патријарха српског Господина Павла).

Манастир Пресвете Тројице, Сасе код Сребренице

Храм је посвећен Пресветој Тројици. У близини античког локалитета Домавија, на 15 километара од Братунца у селу Сасе налази се истоимени манастир. На овом античком локалитету пронађени су остаци двије зграде: велике бање и зграде општине које су постојале већ 220. године и биле су у употреби до IV вјека.
Манастир се налази на подручју које је од давнина познато по богатим налазиштима сребра, олова и цинка. У четвртој деценији XIII вијека на ове просторе долазе њемачки рудари, познати под именом Саси. Они су, бјежећи од Монгола, стигли у Србију. Са собом су донијели нове технике проналажења и прераде руде. Саси су развили многобројне руднике на територији тадашње српске државе.
О самом манастиру нема писаних извора. Према народном предању манастир је задужбина Уроша I Немањића (1243-1276), чији се крст дуго и чувао у самом манастиру. За свог покровитеља и обновитеља има цара Уроша Нејаког (1355-1371), сина цара Душана, који је овај манастир обнављао и даривао.
Турским освајањем Босне настало је тешко вријеме за народ и цркву у овим крајевима, тако да је и овај манастир опустошен и заборављен сљедећих четири стотине година. Тек поновним отварањем рудника Сасе 1850. овај крај је оживио, а саски рудари су откопали темеље манастира 1858. године и сам храм је обновљен и служио је као парохијска црква. Следећа обнова манастира је почела 1989. године и у то вријеме је манастир био метох манастира Хиландара. Поновно освећење манастира било је планирано за 1991. годину, али услед рата 1992-1995 све је одложено. Током рата муслиманске снаге су и овај храм похарале и оскрнавиле 1992. године.
Залагањем Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Василија од 2002. године манастир оживљава и започета је његова обнова, тако да је 18. септембра 2010. године обављено и освећење манастира. Храм манастира је живописан радом иконописачке радионице Петра Билића из Београда, а сав дуборез од изузетне љепоте и раскошности је дјело Рада Пантића из Милића. У конаку манастира се налази и параклис посвећен Св. Краљу Урошу I. Манастир посједује и честице моштију Св. Краља Уроша, дар Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и честицу моштију Св. Цара Уроша, дар Његове Светости Патријарха Павла.
У дворишту манастира се налазе камене плоче које у биле уграђене у зид старог манастира. Највише пажње привлачи једна за коју Вацлав Радимски каже: „У спољашности источне православне цркве у Сасима, која нека прозора, узидана су два римска камена, који по свој прилици потичу из Градине. Један од ових 131 cm висок и 62 cm широк надгробни је камен, поље за натпис празно му је, а над овим виде се попрсје једне жене и једнога мужа који у десној руци држи смотак. Понешто окрњени тимпанон показује орнаменат налик на ружу.....“(Вацлав Радимски, „Римски град Домовија у Градини код Сребренице у Босни и тамошњи ископи“ ГЗМ, 1891. бр.1, стр. 3. и 4)

Братство:
Протосинђел Методије (Петричевић): рођен је 20. јула 1966. године. Средњу медицинску школу у Добоју завршио је 1985. године. Дипломирао је на Богословском факултету у Фочи 2012. године. Монашки постриг примио је 04. децембра 2002. године у манастиру Светог Василија од Епископа Василија. Рукоположен је у чинн јерођакона 6. децембра, а у чин јерођакона 7. децембра 2002. године. Рукоположења је извршио Епископ зворничко-тузлански Василије. Одликован је чином протосинђела 18. септембра 2010. године од стране Епископа Василија. Сабрат манастира је од 15. априла 2003. године, а настојатељ је од 18. септембра 2010. године. 

Протосинђел Григорије Радановић: рођен је 19. марта 1958. године у Љубовији. Средњу пољопривредну школу у Шабцу завршио је 1977. године. Монашки постриг примио је 1995. године у Манастиру Милешева од Епископа милешевског Василија (Веиновић). Рукоположење у чин јерођакона 9. јануара 1996. године извршио је Епископ Василије (Веиновић), а у чин јеромонаха рукоположен је априла 1996. године од стране Епископа зворничко-тузланског Василија. Одликован је чином протосинђела од стране Епископа Василија Качавенде. Сабрат манастира је од 2003. године.

Више информација на презентацији манастира manastir-sase.net

Saturday the 24th. Affiliate Marketing.