Парохија милићка (Милићи)


Парохијска Црква Преноса моштију Светога Николе: Градња једнобродног храма је почела 1871. године и исте године темеље је осветио Митрополит дабробосански Николај Мандић. Храм је озидан каменом, димензија 25,54 х 9,59 m, покривен је лимом, има звоник са два звона и нема купола. Храм је 1872. године осветио митрополит дабробосански Николај Мандић.
По предању, на мјесту садашњег храма налазила се црква брвнара, али је она срушена и направљен је овај храм.
Храм су у Другом свјетском рату запалиле усташе. Године 1947. храм је обновљен, прекривен и у њему су се вршиле службе. Омалтерисан је и заштићен од пропадања. Био је покривен цријепом. Године 1967. храм је поново реновиран и цријеп је замијењен лимом, док је конструкција остала иста, а настале пукотине су саниране. Године 1974. у храму је постављен мермер и иконостас од обичне даске са иконама насликаним на платну.
Храм се поново обнавља од 2010. године. Од тада су урађени потпорни зидови око храма и обијен је малтер споља и изнутра. Полупан је и стари под и ископани су нови темељи. Урађена је изолација и храм је у потпуности озидан изнутра. У звонику су урађене три плоче са носећим стубовима. Прпремљено је све за изливање бетонске плоче изнад лађе цркве и олтара.
Матичне књиге се воде од 1953. године, а све раније су изгорјеле када је храм запаљен.

Црквена умјетност: Храм није живописан, нема иконостас и тренутно је у обнови.

Црквене зграде: Парохијски дом је саграђен 2004. године и површине је 240 m². Светосавски дом је саграђен 2009. године и површине је 384 m². У порти се налази и објекат са продавницом и мјестом за паљење свијећа, а димензије објекта су 8,6 х 6,8 m.

Гробље: Гробље код храма у Милићима, градско гробље у Милићима, Вуковићи, Врточе, Бачићи, Павковићи, Милића Брдо, Орашље, Голићи, Крајчиновићи, Кокановићи, Маринковићи, Бишина, Рајићи, Вишковићи, Заклопача, Подгора, Лукавица. На неким најстаријим споменицима немогуће је препознати податке, изузев симбола који су препознатљиви, а то су крст, храстово лишће и друго.
Поред храма се налази гробно мјесто протојереја Тодора Голића који се упокојио 28. августа 1894. године, а затим и гробно мјесто јереја Марка Голића који се упокојио 11. марта 1897. године. У порти су још сахрањени одборник ЦО Живко Калдесић сахрањен 1976. године и Новак Перишић и Мијат Џинкић сахрањени 1945. године. Постоји спомен-плоча и костурница за 15 Срба, које је осудила аустроугарска влада у вријеме Првог свјетског рата, то су: Максим Васиљевић из Буковице, Гојко Маџаревић из Вишњице, Павле Маџаревић из Вишњице, Перо Маџаревић из Вишњице. Симеун Петковић из Милића, Васо Милић из Милића, Миладин Мишић из Милића, Ђоко Мишић из Милића, Обрад Вуковић из Глушца, Перо Еркић из Врсиња, Перо Борковић из Црне Ријеке, Јован Обрадовић из Врела, Милован Милинковић из Руповог Брда, Перо Жугић из Штедра и Марко Ковачевић из Копривна.

Свештенство: Нема тачних година када је који свештеник службовао на парохији, али се знају њихова имена: протојереј Тодор Голић, јереј Марко Голић, протојереј Матија Поповић, протојереј Јанко Брежанчић, протојереј Милош Савић који је 1941. године ухапшен и одведен у Власеницу, гдје са још неколико Срба убијен у Рашића Гају, затим јереј Мито Блажић, јереј Драгомир Петровић, протојереј-ставрофор Миле Шалипуревић, протојереј-ставрофор Љубиша Вујичић

Ктитори, приложници и добротвори: АД „Боксит“ из Милића и мр Рајко Дукић, начелник општине Живојин Јурошевић, АД Комунално Милићи и Марко Бибић, Саво и Славко Шарац, Младен Голић, Боро Лаловић, Никодин Ђурић, Радован Вишковић, Миладин Васиљевић, +Слободан Радовановић, +Слободан Сушић, Срећко Савић, Драган Милопчевић, Драгомир Гаги Маџаревић, Милада Ковачевић, Миленко и Раде Лаловић, Милан Васић
Извори и литература:  Исказ протојереја-ставрофора Љубише Вујачића од 31. децембра 2012.

 



Филијални храм у селу Вукшић Поље код Милића: Храм Светих Јоакима и Ане је једнобродна грађевина. Градња је почела 1939. године. Храм је саграђен од камена, покривен је лимом, нема куполу и има једно звоно. Темеље и храм је осветио 1939. године Епископ зворничко-тузлански Нектарије.
Према предању које се одржало у народу овога краја, каже се да је на мјесту које је народ називао Црквина, а на коме се налази данашњи храм, постојала стара и већа црква. По народном казивању, храм је био већи, али су га Турци срушили и материјал одвезли за изградњу џамије. До изградње постојећег храма народ се окупљао о великим празницима на Црквини и чинио пољске молитве са свештеником.
У Другом свејтском рату и овај храм је, као и многе у овом крају, задесила иста судбина и био је спаљен од стране усташа, а обновљен је 1965. године. Тадашњу обнову храма уз народ је водио протојереј-ставрофор Миле Шалипуревић
Храм је у потпуности обновљен у периоду од 2009. до 2012. године. Стари звоник усљед дотрајалости је срушен и подигнут нови. Урађена је нова плоча над храмом и обијен малтер споља и изнутра

Црквена умјетност:  Храм није живописан. Иконостас у дуборезу од брестовог дрвета је урадио Раде Пантић из Милића. Четири иконе на липовом дрвету је урадио академски сликар Марија Давидовић из Милића, а дванаест академски сликар Љиљана из Шапца.
Гробља: Гробља која припадају овом храму су: Вукшићи у Вукшић Пољу, Глушац и Максимовићи
У храму су сахрањени ктитори храма: Неђо (1894 - 15. јун 1956) и Милојка (1892 – 15. јануар 1974) Цветковић.

Ктитори, приложници и добротвори: Генералну обнову помогли су: АД „Боксит“ Милићи и мр Рајко Дукић, Живојин Јурошевић, Марко Бабић, Саво и Славко Шарац.

Извори и литература:  Исказ протојереја-ставрофора Љубише Вујачића од 31. децембра 2012.



Филијални храм у Милићима: Храм Светог великомученика Димитрија. Градња је почела 2007. године. Пројекат је урадила архитекта Јадранка Глишић из Милића. Темеље је осветио протојереј Љубиша Вујичић, парох милићки, 2007. године. Храм је озидан ситном циглом, димензија 21 х 18 m, покривен је алуминијумским лимом и нема звоник ни звона, као ни куполу. Храм је 2009. године осветио Епископ зворничко-тузлански Василије.
Црквена умјетност: Храм је живописан у византијском стилу, на сувом малтеру, а живопис је радио академски сликар Гојко Ристановић из Београда. Иконостас је урадио Раде Пантић из Милића од храстовог дрвета у дуборезу. Иконе је насликала академски сликар Марија Давидовић из Милића.У самом храму се налази спомен-соба за укупно 264 погинула цивила и борца у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године.

Ктитори, приложници и добротвори: АД „Боксит“ Милићи и мр Рајко Дукић, Општина Милићи, Живојин Јурошевић, Борачка организација Републике Српске, Драгутин Ђуричић, АД „Комунално Милићи“, Слободан Сушић, АД „Интал“ Милићи, Велимир Бајић, Саво и Славко Шарац, Милош Гаврић из Братунца.

Извори и литература:  Исказ протојереја-ставрофора Љубише Вујачића од 31. децембра 2012.



Парохијска Црква Преноса моштију Светога Николе: Градња једнобродног храма је почела 1871. године и исте године темеље је осветио Митрополит дабробосански Николај Мандић. Храм је озидан каменом, димензија 25,54 х 9,59 m, покривен је лимом, има звоник са два звона и нема купола. Храм је 1872. године осветио митрополит дабробосански Николај Мандић.
По предању, на мјесту садашњег храма налазила се црква брвнара, али је она срушена и направљен је овај храм.
Храм су у Другом свјетском рату запалиле усташе. Године 1947. храм је обновљен, прекривен и у њему су се вршиле службе. Омалтерисан је и заштићен од пропадања. Био је покривен цријепом. Године 1967. храм је поново реновиран и цријеп је замијењен лимом, док је конструкција остала иста, а настале пукотине су саниране. Године 1974. у храму је постављен мермер и иконостас од обичне даске са иконама насликаним на платну.
Храм се поново обнавља од 2010. године. Од тада су урађени потпорни зидови око храма и обијен је малтер споља и изнутра. Полупан је и стари под и ископани су нови темељи. Урађена је изолација и храм је у потпуности озидан изнутра. У звонику су урађене три плоче са носећим стубовима. Прпремљено је све за изливање бетонске плоче изнад лађе цркве и олтара.
Матичне књиге се воде од 1953. године, а све раније су изгорјеле када је храм запаљен.

Црквена умјетност: Храм није живописан, нема иконостас и тренутно је у обнови.

Црквене зграде: Парохијски дом је саграђен 2004. године и површине је 240 m². Светосавски дом је саграђен 2009. године и површине је 384 m². У порти се налази и објекат са продавницом и мјестом за паљење свијећа, а димензије објекта су 8,6 х 6,8 m.

Гробље: Гробље код храма у Милићима, градско гробље у Милићима, Вуковићи, Врточе, Бачићи, Павковићи, Милића Брдо, Орашље, Голићи, Крајчиновићи, Кокановићи, Маринковићи, Бишина, Рајићи, Вишковићи, Заклопача, Подгора, Лукавица. На неким најстаријим споменицима немогуће је препознати податке, изузев симбола који су препознатљиви, а то су крст, храстово лишће и друго.
Поред храма се налази гробно мјесто протојереја Тодора Голића који се упокојио 28. августа 1894. године, а затим и гробно мјесто јереја Марка Голића који се упокојио 11. марта 1897. године. У порти су још сахрањени одборник ЦО Живко Калдесић сахрањен 1976. године и Новак Перишић и Мијат Џинкић сахрањени 1945. године. Постоји спомен-плоча и костурница за 15 Срба, које је осудила аустроугарска влада у вријеме Првог свјетског рата, то су: Максим Васиљевић из Буковице, Гојко Маџаревић из Вишњице, Павле Маџаревић из Вишњице, Перо Маџаревић из Вишњице. Симеун Петковић из Милића, Васо Милић из Милића, Миладин Мишић из Милића, Ђоко Мишић из Милића, Обрад Вуковић из Глушца, Перо Еркић из Врсиња, Перо Борковић из Црне Ријеке, Јован Обрадовић из Врела, Милован Милинковић из Руповог Брда, Перо Жугић из Штедра и Марко Ковачевић из Копривна.

Свештенство: Нема тачних година када је који свештеник службовао на парохији, али се знају њихова имена: протојереј Тодор Голић, јереј Марко Голић, протојереј Матија Поповић, протојереј Јанко Брежанчић, протојереј Милош Савић који је 1941. године ухапшен и одведен у Власеницу, гдје са још неколико Срба убијен у Рашића Гају, затим јереј Мито Блажић, јереј Драгомир Петровић, протојереј-ставрофор Миле Шалипуревић, протојереј-ставрофор Љубиша Вујичић

Ктитори, приложници и добротвори: АД „Боксит“ из Милића и мр Рајко Дукић, начелник општине Живојин Јурошевић, АД Комунално Милићи и Марко Бибић, Саво и Славко Шарац, Младен Голић, Боро Лаловић, Никодин Ђурић, Радован Вишковић, Миладин Васиљевић, +Слободан Радовановић, +Слободан Сушић, Срећко Савић, Драган Милопчевић, Драгомир Гаги Маџаревић, Милада Ковачевић, Миленко и Раде Лаловић, Милан Васић
Извори и литература:  Исказ протојереја-ставрофора Љубише Вујачића од 31. децембра 2012.

 



Филијални храм у селу Вукшић Поље код Милића: Храм Светих Јоакима и Ане је једнобродна грађевина. Градња је почела 1939. године. Храм је саграђен од камена, покривен је лимом, нема куполу и има једно звоно. Темеље и храм је осветио 1939. године Епископ зворничко-тузлански Нектарије.
Према предању које се одржало у народу овога краја, каже се да је на мјесту које је народ називао Црквина, а на коме се налази данашњи храм, постојала стара и већа црква. По народном казивању, храм је био већи, али су га Турци срушили и материјал одвезли за изградњу џамије. До изградње постојећег храма народ се окупљао о великим празницима на Црквини и чинио пољске молитве са свештеником.
У Другом свејтском рату и овај храм је, као и многе у овом крају, задесила иста судбина и био је спаљен од стране усташа, а обновљен је 1965. године. Тадашњу обнову храма уз народ је водио протојереј-ставрофор Миле Шалипуревић
Храм је у потпуности обновљен у периоду од 2009. до 2012. године. Стари звоник усљед дотрајалости је срушен и подигнут нови. Урађена је нова плоча над храмом и обијен малтер споља и изнутра

Црквена умјетност:  Храм није живописан. Иконостас у дуборезу од брестовог дрвета је урадио Раде Пантић из Милића. Четири иконе на липовом дрвету је урадио академски сликар Марија Давидовић из Милића, а дванаест академски сликар Љиљана из Шапца.
Гробља: Гробља која припадају овом храму су: Вукшићи у Вукшић Пољу, Глушац и Максимовићи
У храму су сахрањени ктитори храма: Неђо (1894 - 15. јун 1956) и Милојка (1892 – 15. јануар 1974) Цветковић.

Ктитори, приложници и добротвори: Генералну обнову помогли су: АД „Боксит“ Милићи и мр Рајко Дукић, Живојин Јурошевић, Марко Бабић, Саво и Славко Шарац.

Извори и литература:  Исказ протојереја-ставрофора Љубише Вујачића од 31. децембра 2012.




Филијални храм у Милићима: Храм Светог великомученика Димитрија. Градња је почела 2007. године. Пројекат је урадила архитекта Јадранка Глишић из Милића. Темеље је осветио протојереј Љубиша Вујичић, парох милићки, 2007. године. Храм је озидан ситном циглом, димензија 21 х 18 m, покривен је алуминијумским лимом и нема звоник ни звона, као ни куполу. Храм је 2009. године осветио Епископ зворничко-тузлански Василије.

Црквена умјетност: Храм је живописан у византијском стилу, на сувом малтеру, а живопис је радио академски сликар Гојко Ристановић из Београда. Иконостас је урадио Раде Пантић из Милића од храстовог дрвета у дуборезу. Иконе је насликала академски сликар Марија Давидовић из Милића.У самом храму се налази спомен-соба за укупно 264 погинула цивила и борца у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године.

Ктитори, приложници и добротвори: АД „Боксит“ Милићи и мр Рајко Дукић, Општина Милићи, Живојин Јурошевић, Борачка организација Републике Српске, Драгутин Ђуричић, АД „Комунално Милићи“, Слободан Сушић, АД „Интал“ Милићи, Велимир Бајић, Саво и Славко Шарац, Милош Гаврић из Братунца.

Извори и литература:  Исказ протојереја-ставрофора Љубише Вујачића од 31. децембра 2012.

 



Парох: Љубиша Вујичић рођен је у Олову 6. септембра 1974.  Богословију Св. Три Јерарха у манстиру Крка завршио је 1994. Апсолвент је на Православном богословском факултету Св. Василије Острошки у Фочи. Рукоположен је у чин ђакона  8. јуна, а у чин свештеника 9. јуна 1996. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Одликован је чином протојереја-ставрофора 22. маја 2011.. Ожењен је супругом Слађаном и има троје деце: Анђелу (1997), Јована (1998) и Филипа (2003).

 


Парох: Љубиша Вујичић рођен је у Олову 6. септембра 1974.  Богословију Св. Три Јерарха у манстиру Крка завршио је 1994. Апсолвент је на Православном богословском факултету Св. Василије Острошки у Фочи. Рукоположен је у чин ђакона  8. јуна, а у чин свештеника 9. јуна 1996. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Одликован је чином протојереја-ставрофора 22. маја 2011.. Ожењен је супругом Слађаном и има троје деце: Анђелу (1997), Јована (1998) и Филипа (2003).

Wednesday the 16th. Affiliate Marketing.